7. јуна 2013. - Чланови

СИНДИКАЛНА ПЕСМА

На програму сахрана Просвете,
Ватромет је, лете и конфете!
Београдска Школска је управа
Примамила тридесетак глава,
Синдикалних вођа на протесту,
Постојаних на страшноме месту,
Што се диче бројем и лепотом.
Питају се шта ће бити потом,
Кад министар фермане потпише,
Збогом, школо, нема посла више!
Ја посматрам из меке фотеље
Те колеге које се кревеље;
У штрајку сам па седим код куће,
Моје псовке и министар чуће!
Ја им дајем подршку моралну,
Гајим ратну реторику сталну:
Напред само! И ја ћу са вама
Када трешња роди јабукама!
Сви јунаци кад се а избаци
И великих речи добри зналци,
Прекаљени под Јорган планином,
Увијени зрелом паучином,
На министра кренућемо смело
Једног дана, кад прође опело.
Једног дана, кад ујутру зађе,
Сјајно сунце, а месец изађе
Око подне, кад му време није.
Тад ће наше редове да збије,
Да стојимо чврсти попут стења,
Флаша пива и тањир печења!

Слободан Мартиновић