17. октобра 2018. - Обавештења

Синдикат – то смо сви ми

Поводом још једне Унијине победе

Епилог недавних дешавања у бачкопаланачкој  Гимназији „20. октобар“ служи као пример синдикалне борбе и мотив свима онима које повремено обузима малодушност спрам могућности које синдикат као организација пружа уопште. Незадовољни запослени, устали су у име правде, организовани око синдиката УСПРС, заједно и упорно, обезбедили себи преговарачку позицију у којој су однели победу, а цео синдикат као организација, још једну у низу.

Након завршене изборне процедуре за директора школе, настао је шестомесечни период одуговлачења у ком Покрајински секретаријат није дао сагласност кандидату који је добио поверење већине колектива и није проследио никакву документацију Министарству просвете, да би потом, тај исти Покрајински секретаријат последњег дана мандата актуелне и новоизабране директорке, 31.8.2018, поставио вршиоца дужности, али не дотадашњег директора. Након четрдесетодневне борбе која је значиланиз дописа надлежнима, оглашавање у медијима, протесте испред школе уз подршку целог синдиката и чак и потпуну обуставу наставе у једном тренутку, министар Младен Шарчевић је данас, 15.10.2018, потписао Решење о именовању директора мр Тамари Антић коју је колектив и изабрао.

[Делегација из Бачке Паланке са новим Решењем о именовању директора.]

Ова наша синдикална борба надилази значајем чињеницу да смо добили још једну битку, на првом месту запослени који су имали храбрости да подигну глас и супротставе се, а потом и цео синдикат који је тој борби дао легитимитет једне организације која је организовано и смислено водила целу причу, јер доказује да снага синдиката лежи у појединцима који је чине и да је потребно да се истраје. Ово је доказ да морамо победити малодушност која нас је увелико обузела, негативан став који синдикалну организацију доживљава као издвојени ентитет који је нама увек нешто дужан и одговоран, ако нема великих помака. Кад нема резултата, а има и таквих битака, онда је то „онај тамо синдикат“ који ништа не предузима, а када има помака, обично су доживљени као недовољни. Поставља се питање: Па ко чини тај синдикат? Синдикат – то смо сви ми, који радећи на локалном нивоу, раде и за себе и у име целе организације, и ако тако будемо чешће размишљали, бићемо задовољни и малим, и великим, јер су све то у укупном збиру добици. И не заборавимо – СВИ ПОМАЛО и СВИ ЗАЈЕДНО.

 

Гордана Савовић, ПР Уније синдиката школа Београда