21. новембра 2013. - Саопштења

Информација за јавност о жељеним занимањима

Поводом 8. новембра

Дана просветних радника, Општински одбор УСПРС у Сомбору објављује резултате истраживања о односу м
атураната према раду у просвети и статусу просвете у друштву.
Истраживање је извршено путем анкетирања током октобра месеца у свим средњим школама у Сомбору.
Анкетирано је 230 ученика четвртих разреда: 98 ученика Гимназије и 132 ученика свих средњих стручних
школа (пољопривредне – 49, медицинске – 27, економске – 19 , текстилно – фризерске – 20 и техничке школе – 17).

Приликом тумачења овог истраживања треба имати у виду да је Сомбор један од најзначајнијих просветних центара у Србији, јер има изузетно дугу традицију образовања ( Аврам Мразовић , 1778. г. основао НОРМУ – најстарију школу за  образовање учитеља у југоисточној Европи) и у њему ce налази Учитељски факултет. Најзначајнији резултати истраживања су следећи:  Начин усмеравања ученика за упис у средње школе је погрешан , што показују следећи  примери : -У Гимназији, која је би требало да буде најважнији центар за припрему будућих просветних радника, свега три  ченика изражава спремност да ради у основној школи, а само једном ученику је рад у основној или средњој школи  примарна жеља. – Највише матураната Гимназије жели да ради у здравству (16,5 %), ууметности и култури (11%), у  полицији, спорту и рекреацији и на научним истраживањима (9,9%), следе: приватни бизнис и информационе технологије (8,9%), новинарство и медији (6,6%), па тек онда просвета (5,5%); – Највише матураната средње школе за  фризере, дизајнере и текстил жели да ради у просвети, полицији, здравству и у оквиру спорта и рекреације (по 10%); – У  Средњој медицинској школи, очекивано, област здравства је најпожељнија за рад (56%), али неочекивано велики број  матураната жели да ради у просвети (22,2% ), полицији (11,1%) и војсци (7,4%); – У Средњој пољопривредној школи  свега 6,1% матурана највише жели да се бави пољопривредом. Толики проценат жели да се бави и просветом,  здравством, државном администрацијом и војском, а чак 18,4% жели у полицију;  Збирно гледајући, н ајвећи број  средњошколаца би желео да ради у полицији (10,7%), здравству (9,8%), па у приватном бизнису и просвети(7,8%). Следе области спорт и рекреација, војска, научна истраживања, уметност и култура, новинарство и медији …  Свега  8% (6/75) одличних матураната жели да се бави просветом . За одличне матуране су примамљивији послови у здравству  (26,7%), полицији (16%), научним истраживањима и информационим технологијама (по 12%) и спорт и рекреација и  приватни бизнис (по 9,3%).  Најзначајнији фактори који утичу на избор занимања су ( наводили су до три могућности) :  зарада (76%), могућност запослења (59%) и могућност напредовања (39%).  Неповољни фактори за рад у просвети  су (наводили су до три могућности): проблеми са ученицима (67%) , велика одговорност (56%) и мала зарада (51%).
Повољни фактори за рад у просвети (наводили су до три могућности): радно време (68%), сигурност посла (55%) и рад са младима (47%).  Свеки трећи матурант је имао одличан успех у трећем разреду (32,6%) , а више од половине  матураната је имало просек већи од 4,00. Упоређивањем са архивираним дневницима од пре 23 године, може се уочити значајано повећање процента одличних ученика (21,3% ученика трећег разреда је било одлично 1990. г.). Закључак тима  који је спровео истраживање: Узимајући у обзир анкетирање просветних радника из марта месеца и управо  завршено анкетирање матураната лако се може доћи до закључка да клима у друштву није погодна за рад у просвети.  Просвета је привлачна само за ученике са слабијим успе хом и, углавном, се доживљава као резервна могућност или чак нужно зло . Са овако лошом перспективом у људском потенцијалу не може се очекивати побољшање у систему  васпитања и образовања. Друштво, уколико жели бољи систем образовања, мора да поведе више рачуна о положају  просвете, пре свега о могућностима напредовања и заради просветних радника , што се може постићи увођењем платних  разреда.

Инфо служба УСШБ