7. јуна 2013. - Саопштења

МЕСИЈЕ КРУЖЕ БЕОГРАДОМ

Београдским школама крстаре самозвани „спасиоци“, који продају наивнима маглу у конзерви, на чијем поклопцу пише да је упутство за употребу унутра. Они, тобож, треба да одбране Београд од „Хуна и Визигота“, који из провинција „владају Београдом“. Београђанима нуде 30% веће зараде, Колективни уговор на нивоу града, иако такав уговор Закон не познаје, репрезентативност на основу фиктивних уговора, чији садржај јасно показује елементарно незнање. Нуде и права из ПКУ, која не могу остварити и о чему се Уставни суд прецизно изјаснио. Нуде и станове, бескаматне кредите, плацеве и што шта о трошку синдиката, па ко је довољно наиван, само треба да дође и узме.

„Спасиоци“ нуде и своје „ деценијско“ искуство у вођењу својих синдикалних организација и формулу за доживотно лидерство, јер ко ће Вас боље од њих научити како да уништите своју организацију и будете сам себи председник?! Тада, наравно, остајете на тој функцији доживотно.

„Спасиоци“ су :

Миодраг Протић – некадашњи председник СПРВ, најзаслужнији за распад ове, некада солидне организације, због чега га је СПРВ искључио из СПРВ и сада дели савете, даје стручна мишљења, не знамо коме и зашто у Београду?!

Милорад Антић – који је покушао да разбије УСШБ, узевши себи за право да поред легалног и легитимног председника ове организације, именује друго лице са чак четири заменика, који по своје мишљење иду код њега. Милорад Антић је познат и по својим изјавама у медијима, којима је за све лоше у школама оптуживао наставнике! Због тога му је Унија, док је био њен члан, бранила да даје изјаве у њено име. Због овог и многих других недела, искључен је из УСПРС. Он је, коначно разбио и ФССШБ, и сада, манипулацијама и лажима покушава да спасе шта се спасти може, оптужујући Унију за сопствене грешке, истовремео се грчевито борећи и да буде враћен у Унију СПРС ???!

Миодраг Сокић- такође деценијски лидер ФБГ, који је својим „сјајним“ потезима, десетковао ФБГ и зато, наравно, окривио УСПРС, а преостало чланство ФБГ превео у СРПС, за који је говорио да је „ рак рана српске просвете“, а лидеру те организације приписивао атрибуте, које из пристојности нећемо наводити.

М.Сокић је прогласио себе браниоцем свих посрнулих синдикалаца, у свађи је са свим и сваким, демагог од заната, циник без премца.

Жељко Јанковић – самозвани председник непостојећег синдиката, чије име ни сам не зна, јер се сваки пут оглашава под другим називом. У својим ватреним говорима, по налогу ментора М.Антића, децентрализацију у Унији проглашава централизацијом, разбијање – уједињавањем, лаж – истином и сл.

„Спасиоци“ воде по некад и неке статисте, оштрог језика, скромних синдикалних знања који читају Антићеве говоре, али их не наводимо, јер нису вредни помена…

Инфо служба УСШБ