10. маја 2018. - Саопштења

„Нацртавање“ Закона о штрајку

„Нацртавање“ Закона о штрајку – Исти закон, друго паковање

У четвртак, 10. маја 2018. године, у Београду, одржан је последњи округли сто јавне расправе о Нацрту закона о штрајку. Представници Уније синдиката школа Београда нису изненађени ни током, ни тоном јавне расправе, нарочито због тога што један накарадни Нацрт закона и не оставља простора за другачија очекивања.

Незаобилазна тема, покретана и на расправама претходна два дана, у Новом Саду и Нишу, и за нас је данас била најважнија тема: како је могуће да се просвета води као делатност у којој би потпуна обустава рада могла да „угрози живот, безбедност и здравље становништва“. Бесмисленост сврставања просвете уз „специјалне јединице полиције“ јасна је сваком ко у просвети и полицији ради; но, изгледа да није јасна предлагачима закона. Проблем дефинисања делатности којима се ограничава право на штрајк покренуо је и коментаре представника других грана и синдиката током расправе, од здравства, преко војске, до контроле летења.

Из актуелног Закона о штрајку преузета су сва лоша решења овог проблема, нека преписана из законских решења земаља у региону, а уз то додати и нови проблеми. Неки од њих су: ограничавање права на штрајк само на синдикате или већину запослених (супротно Уставу), а они који нису чланови синдиката и не спадају у већину запослених, па готово и да немају могућност да се организују да би уопште штрајковали. Још једна од слабости овог Нацрта закона је и дефинисање, ограничавање и уједно обесмишљавање штрајка солидарности, затим изостанак казни за послодавца који не испуни обавезе преузете споразумом о прекиду штрајка (наша Влада врло добро зна о чему прича…) и тако даље.

Предлагачи Нацрта су, наравно, истицали да су „отворени за све сугестије“ и сигурно са великим интересовањем помно проучавају све поднете коментаре и критике, истичући да се на нацрту радило готово две године – и по свој прилици за те две године нису успели да ступе у контакт са свим заинтересованим организацијама које окупљају велики број радника, и да се макар начелно информишу о специфичностима делатности које директно помињу у Нацрту. Но, перјанице разних министарстава и послодаваца нису пропустиле да током расправе нахвале добре намере предлагача, предани рад и ингениозна решења.

Оно што је недопустиво јесте и произвољна интерпретација међународних конвенција (нарочито Међународне организације рада) којом се релативизују приговори синдиката, чинећи тако овај предлог Закона антирадничким и заправо Законом против штрајка.

Дочекани као непозвани гости који се опет нешто буне, представници Уније синдиката просветних радника Србије – након што нам је на једвите јаде пронађен простор за столом (а уредно смо били пријављени за учешће у дискусији) и готово плански минимализована шанса да коментаришемо – свесни су да су учествовали у још једном циркусу власти и фингирању социјалног дијалога, појма чије се значење у Србији своди на „ово је наш план, ви ћете га саслушати, а ми ћемо сами себи честитати“.

Нисмо могли, а да јавно не приметимо да је цео посао у вези са овим Нацртом „одрађен“ неозбиљно, без довољно консултација са релевантним стручњацима. На наше питање зашто нису консултовани представници свих великих радничких организација приликом израде Нацрта закона, добили смо одговор да би то било прегломазно тело којим не би могло да се координира. Наравно да смо, опет наглас, исказали сумњу да је наш Синдикат тенденциозно одстрањен, јер смо познати као најрадикалнији синдикат у заштити радничких права.

Општи утисак – будући да се закони овде доносе по хитном поступку, а социјални монолог одјекује – јесте да нам остаје само да се спремамо за нове сукобе са извршиоцима и потрчцима антирадничких и антиљудских идеја.

Милош Милић, потпредседник УСШБ

Гордана Савовић, ПР УСШБ