22. септембра 2014. - Вести

Смањење пензија у просвети

Направљена формула за смањење плата и пензија, погледајте колико ћете новца примати

22. септембар 2014.

Свака пензија већа од 25.000 динара биће умањена за исти проценат, потврдио је за „Блиц” министар финансија Душан Вујовић.
У пакету мера штедње биће и одлука о замрзавању плата у јавном сектору и пензија, до даљег.
Пензије ће бити смањиване према следећој формули: Када се од нето износа одбије 25.000 динара који не подлежу умањењу, разлика до пуног износа множи са 0,22 и тако добија тачан износ умањења. На пример, ако је пензија 35.000 динара, одбије се 25.000 динара, док се преосталих 10.000 динара помножи са 0,22 одсто. У том случају, умањење износи 2.200 динара, а пензија коју ће тај пензионер добијати, износи 32.800 динара.

Три године за заокрет
– Мере штедње су готово спремне, а приводи се крају и рад на ребалансу. Очекујемо да ће се у току недеље наћи на Влади, а затим бити упућен и у скупштинску процедуру, каже Вујовић, уз опаску да ће Влада, осим расправе о ребалансу, разговарати и о предлогу економске политике за наредне три године, колико је, како каже, потребно да се „овај брод заокрене“.
Плате у комплетном јавном сектору, укључујући ту и јавна предузећа, разне агенције, регулаторна тела, фондове, заводе, умањиће се по другачијој методологији.

– Умањиваће се за 10 одсто све плате преко 25.000 динара – каже Вујовић.
Према тренутно актуелном плану, плате преко 100.000 динара биће умањене за 15-16 одсто, иако постоји идеја да за веће плате умањење буде у већем проценту, односно 20 или 25 одсто. Али, таква одлука још није донета. Замрзавање плата и пензија није орочено.

– Сада не можемо да орочимо до када ће важити одлука о замрзавању плата и пензија, али ће она остати на снази онолико дуго колико имамо растући тренд буџетског дефицита и јавног дуга – констатује Вујовић.

– Остаје – додаје он – на снази и мера забране новог запошљавања у јавном сектору, а која се примењује од почетка ове године.

Озбиљније уштеде очекују се и од рефинансирања актуелних, мање повољних кредита за које се Србија задужила.

– Мислим да на овај начин могу да се смање трошкови државе за чак две милијарде – каже Вујовић, и додаје да, иако са тим није сагласан ММФ, он ово види као изузетно сигурну, такозвану тврду меру.

Десет мера штедње
Смањивање плата и пензија само је једна од десет мера штедње, каже Вујовић.
– Спровешћемо одмах свих десет мера и рачунамо да ћемо њима, уз озбиљан план за повећање прихода, већ у 2015. години успети да смањимо буџетски дефицит за око 728 милиона евра на годишњем нивоу, а у 2016. за преко милијарду евра. Свакако да ће умањење зарада свих чији је послодавац држава, као и пензија већих од 25.000 динара, највише у маси утицати да лагано заустављамо тренд раста буџетског дефицита који постоји претходних година.

Влада рачуна и на озбиљне уштеде у сектору јавних набавки код јавних предузећа.

– Циљ нам је да тај поступак буде јефтинији и за те фирме и за буџет, односно да и домаће фирме имају прилику да под истим условима конкуришу на јавним набавкама као стране – истиче министар Вујовић.

– План је да се озбиљније смање и разни материјални трошкови министарстава и свих осталих буџетских корисника.

Осим мера уштеда, план Владе заснован је и на озбиљнијем приливу буџетских прихода.

– Уместо повећања пореза, у циљу повећања пореских прихода, повећаћемо обим наплате. Ако све фирме које данас раде у сивој зони натерамо да се пријаве, мање ће требати уштеда на другој страни – каже Вујовић.

Буџет је ликвидан, али је потребно реаговати што пре.

Укидање субвенција
– Они који имају велике земљишне поседе више неће моћи да рачунају на субвенције државе – каже Вујовић. На нашу примедбу да ће то изазвати велику реакцију овдашњих земљопоседника, одговара да око тога неће бити компромиса.
– Нема више области у којој ћемо давати субвенције од којих немамо ефекте. То се не односи само на ове дотације које су очигледно заостале још из времена социјализма, када смо можда морали да увозимо житарице и остале културе. Сада их имамо довољно за извоз. Зашто би држава давала 20.000-30.000 евра неком ко производи за тржиште. Планирамо да у потпуности променимо однос према субвенцијама. Ушли смо у процес евроинтеграција. Гледаћемо мало како то раде они. Паметније је дати подстицај оном ко има мало земље, али је спреман да запосли још неког на свом поседу, бави се сточарством. Детаљи ове мере биће познати ових дана – открива министар Вујовић.

Извор: Блиц